Ulazim u Maxi. Ne mogu da ne vidim poglede koji se pitaju: “Gde je ova krenula?” – Pa u kupovinu, baš kao i Vi! Šta Vas je zbunilo, moje troje dece koje idu samnom?

Deo ljudi me sažaljeva: “Vidi je mukica nema kome da ostavi decu pa ih SVE vuče sa sobom (ovo SVE je namerno velikim slovima jer im bode oči što ih imam troje). Deo misli da sam nepristojna jer stavljam jedno dete u kolica (bukvalno u kolica kao da sam ga sa police skinula i da ću ga platiti na kasi), drugo u sedište (prednji deo na kolicima za kupovinu koji je predviđen za decu), a treće mi pomaže (meri voće i povrće, donosi stvari u kolica), dok deo publike već prevrće očima predviđajući srušenu robu sa polica, plač i viku (što svakako nije isključeno).

Nije da ja nekada ne bih radije u kupovinu išla sama, pa polako natenane, ali sa decom je svakako zanimljivije. I teže i lepše, kao i sve sa decom. Kao kada bi me pitali da li bih išla na more sa mužem, bez dece? Ne mislim da sam loša mama što bih odgovorila potvrdno. Ali znam da bi mi posle dva dana užasno nedostajali. Jer oni su deo ekipe i ni jedno iskustvo nije potpuno bez njih. No vratimo se u Maxi…

Deca imaju pravo da idu u kupovinu sa Vama. Žalite se kako ne znaju da se ponašaju u prodavnici, sve diraju, nemogući su… pa naravno, zato što su deca! Kako ste mislili da nauče da se ponašaju u prodavnici ako ih nikada tamo niste ni odveli. Dakle, moraju da vežbaju!

Zato dragi sugrađani, mame i njihova deca su tu, pored Vas, ravnopravni članovi društva. Ne samo u parku, nego i u prodavnici, pošti, na autobuskoj stanici, u restoranu i kafiću. Niko mene nije pitao da li ja želim Vas u blizini, pa Vas “trpim”. Da li znate da i odrasli mogu da budu glasni, nametljivi i nepristojni?

Pa tako sledeći put kada vidite mamu (ili tatu) sa decom, ako joj treba pomoć – pridrži joj vrata da progura kolica, na primer, ili je pusti preko reda ako ti deluje da su se deca već unervozila, a ako ona narušava mir tvog savršenog sveta, okreni se i nastavi dalje. I ja ću uraditi isto kada sretnem tebe.